…rodjena u vreme dok priroda spava, nazvana kao rodjenje Isusovo... u toj zimskoj tišini ćutala je beličasto i osećala pahuljasto… lutajući kroz mimoze tražila je način da svoju tišinu preoblikuje u nijanse budjenja proleća. Prepuštajući se čudesnim notama nestašnih latica… muzika ju je ponela kroz cvetna prostranstva tudjih misli…prepoznavala je mirise kroz osmehe i boje kao nijanse osećaja. Ćutanjem je mislila sopstvene korake i radoznalo posmatrala ljude. Neki su bili kao maslačak… upleteni u dečije kose dugo sanjani u odrastanju; neki su se uvijali kao lijane i spoticali dok je pokušavala da održi korak prefinjene orhideje; bilo je i onih koji su mirisali kao prolećno popodne u vrtu ljiljana i rozikasto oslikavali dodire. Poneki, kao trnovita ruža… ponositi, ali neodoljivi izabrali su bodlje kao način izražavanja. U nekima je umela da oseti elegntni dah kala i u njihovom govoru prepoznavala nevinost nežnih hrizantema, ili bi je mala plišana ljubičica raznežila kao iskreni trenutak prijateljstva. Pojedini su bili kao korov korisni ili već beskorisni, ali na pogrešno mesto postavljeni kvarili su zelenkaste nijanse muzike….a neki…zvučali su kao korak u suvom lišću…bremenito ostavljeni u zaboravljenoj jeseni živeli su u zvuku neminovnog kraja…